Najbolje erotske price

Posalji i ti erotsku pricu i obraduj one koji vole da citaju erotske price

Izgubivši pojam o vremenu i za strah, da bi moglo biti preopasno, spremnija nego ikad da udovolji svojoj žudnji, ponovo su se, poput gladnih vrana, odlučili na najdublje ljubavno spajanje, ali sad su imali petlje izvesti to uz ogradu stepeništa.
Dok se čulo skakanje i graja djece, koja su se igrala u dvorištu, iako je bilo rāno jutro, brzo se poče oblačiti svoju majicu, zatim suknju preko zdepaste stražnjice, koju je navlačila na brzinu.
Nisu bili pri sebi.
Njen muž nije znao šta se dešava u kući. Nije znao da je gore ludilo.
Ali to nije bio vrhunac prestave. To se desilo, kad u tom zanosu, nisu čuli, da je na stubištu, baš za pakost, kao dobri duh, banuo njezin mali sinčić.
Zaustavila je dah, kad ču, da je neko lupnuo nogom na stepeništu, ali preko betonske tanke ograde, iza koje je bila sa ljubavnim sudinikom, nije smijela proviriti.
–– Jesi li čuo neke korake? –– reče tek stečenom, ali dovoljno bliskom prijatelju.
–– Gluposti. Nema nikoga. To ti se samo čini. To je sigurno vjetrić –– rekao je.
–– Kakav te vjetrić spopao. Nego, neko je na stepeništu. Neko ide prema nama! Počeo se penjati polako i sporo uz stepenište. Jest, tako mi života –– sva izbezumnljena, izgovarala je tiho njegova majka, jedva uspijevajući da se na tren otme iz ljubavnog zanosa.
Vidjeći je tatvu, prvi put jako preplašenu, mada je Čedomir i sām osjećao neku ledenu stravu, počeo je hrabriti:
–– Ne brini. Ne boj se. Nije niko.
Mali dječačić, pošao je gore da vidi majku. On ne zna za ljubav, moral, te šta je ispravna i poštena žena, i sve ostalo. On hoće da vidi majku.
Stvari više ne teku glatko.
A onda se začulo sa stubišta: –– Mama! –– njen sin najposlije obrati se majci.
Ljubavnički par se trgnu. Izbezumi se. Nisu mogli ići do kraja.
Prva se pribrala ona.
Nakon što se stresla od pravog šoka i otrgla iz stanja velike uzbuđenosti, u sebi izgovarajući: –– Oh, zaboga! O, ne! Molim te, ne! –– gledala ga je zažarenih očiju ispred sebe, prema zatvorenom stepeništu, unutar kuće, gdje se tu negdje nalazio njen sinčić, a potom, povisivši glas, što je više mogla, turobno se javila:
–– Zašto si došao?!
Sve uzalud. Ne odgovara.
Njegova majka, pomislivši: penje se gore, ponovo se prodera:
–– Milane! Postavila sam pitanje, a nisi mi odgovorio, Milane!?–– zavika glasom koji je podrhtavao od požude.
–– Jesi li gotova s poslom, mama? –– najzad, konačno se začulo radosno i vragolasto odazivanje, koje je predugo čekala.
–– Nisam! Uskoro, maleni! Pričekaj samo još malo –– odgovara ona. –– Još nisam.
Nije htio slušati. Njegova se šutnja produžila i dalje, a radoznalost, umjesto da opada, dobivala je sve veću razmjeru.
–– Dugo to radiš. Hoćemo li ići u kupovinu, mama? –– bio je tako uporan u nastojanju da idu van.
Ona, tek nakon nekog vremena, naslonjena na ogradu, sva zanijeta od strahovito uzbuđena, na silu se raskravi, raznježi, pa se oglasi:
–– Sad ne, maleni moj! Kasnije. Ostani tu. Brzo ću doći –– vikala je najtoplijim glasom.
To ne mijenja stvar.
On se dere:
–– Hajde, mama! Hajde!
–– Zašto se ne bi još malo igrao? Sad ću ja. Ali ne odmiči od kuće. Dolazim za jedno desetak minuta, onda ićemo u kupovinu, lijepi moj mali! A ako nećeš, hodi. Ovdje sam! Gore. Moram nešto obaviti! –– jedva nastavi, prilično zamuckujući od obadva uzbuđenja. –– Bio je to majčin trik. Nije bilo dobro da ih dijete zatekne u toj vrsti rabote. U slučaju da se to desilo, da je zatekao usred ljubavne igre, osim što bi joj ozbiljno ugrozila brak, ostavila bi i velikog traga u njegovoj, dječijoj psihi.
Najzad ode.
Iako uživljena u situaciju, novostečenom ljubavniku, mislila je:
„Jadničak. Nikad mu dosad nisam ništa slagala. To je zbog moje bludne požude. To je zbog nje. Sve je ona kriva“, pa potom reče sudioniku u ljubavnoj igri:
–– Pretjerali smo.
–– Svi imaju loše trenutke –– odgovorio je.
S vremena na vrijeme, ipak su osluškivali šumove sa stepeništa. Nije se ništa čulo. Niko se nije uspinjao.
Namješta odjeću na brzinu, potom navlači kućne papuče, želi da pojuri niz stepenice, da stigne do sina. Ali ne smije užurbano, mora oprezno niz stepenice. Dok silaze, Čedomir to koristi, pa je upita:
–– Sigurno se tvoj muž pita, gdje si sada, plavooka?
–– Bolje da požurimo –– pozvala ga je da pođe. –– Otpratiću te.
Dvoje ljubavnika silaze niz stepenice.
Čedomir joj prilazi još još bliže, gleda je u oči i kaže:
–– Želim nešto znati o tebi. Nije li vrijeme da znam tvoje ime?
–– Zar je to važno, kad mnogo toga o meni ne znaš?. . . Šta znaš o meni?
–– Da si ljudsko biće i žena.
–– I šta još?
–– Ništa.
–– I bolje je da je tako.
–– No, zaista želim znati Kako se zoveš?
–– Zašto je to bitno?
–– Samo onako pitam. Imam pravo znati. Time nikoga ne vrijeđam.
–– Ja sam. . . ja sam. . .
–– Neću te pitati dalje. Vidim da ti je nezgodno.
–– Nije. . . Nadežda se zovem. . . Nadežda Jevtić, ipak, odluči da kaže.
–– To je lijepo ime.
Gospođa Jevtić se osmjehnu.
–– A, ti? Kako je tebi ime?
–– Ja sam Čedomir. Ne znam, trebam li reći i prezime? –– zapita je.
–– Ne.
–– Lijepo je da smo se upoznali. Žao mi je, ali ne možeš više biti ovdje. Moraš ići. Hoćemo li se još viđati?
Neposredno poslije toga, kd su bili skoro pri dnu stepenica, željna maženja, strasti i užitka, šaputala mu je: –– Ali opet da se nađemo, jesi li čuo. Nedostajaćeš mi. Javi se, barem. Insistiram na tome! Užasno je važno za mene i, to što prije. Umirem od želje da se ponovo nađemo. Možda želiš i ti, možda je važno i za tebe, a onda je odnekle izvadila ceduljicu s brojem svog telefonai dobacila: –– Čut ćemo se telefonom, pa da osmislimo strategiju, Možemo se negdje s vremena na vrijeme naći. Možemo i autom na mali izlet na neko osamljeno mjesto, da spojimo lijepo sa korisnim.
–– Nadežda. . . mila. Jesi li sad mirnija?Je li ti sad lakše –– rekao je i, sav ponosan na sebe, a i zbog toga, što je odavno želio upoznati nekog ko je kao ona, dodao:
–– Primio sam na znanje tvoju zainteresovanost.
–– To mi je trebalo –– reče. Odsad sam potpuno drugačija osoba.To je dio mog povratka u život. Život bez seksa nije normalan. Sada me ne mrzi biti ovdje. –– Do skorog viđenja i čuvaj se.
Požurio je do radionice, a ona je išla polako njim.
Sišavšii dole, u dvorište, ne vidje ni jednog djeteta. Kao da ih je zemlja progutala obadvoje.
Kad je Čedomir ušao unutra, u radionicu, iz najudaljenijeg i najmračnijeg kuta prostorije, čiji lik mu se, pri slabim uslovima svjetlosti, jedva nazirao, začu glas njenog muža, koji je koračao prema njemu sa drvenom pločom.
Odmah je počelo ispitivanje.
–– Nađe li je? –– reče, pritom, počevši ga ispitivački posmatrati, ne predviđajući zadovoljstvo seksualnog čina, koji je doživio s njegovom ženom.
–– Nađoh. A jeste li vi završili s poslom? –– upita njega Čedomir.
–– Je li vratila kusur? –– samo reče, ne odgovorivši na njegovo pitanje.
Čedomir duboko uzdahnu.
–– Svakako, majstore!
Iskra radosti zasja na majstorovom čelu.
Izašli su van, pred radionicu.
–– Nema te nešto dugo –– reče, pogledajući značajno u njega, kao sa nekom zebnjom, pa zatim u svoju privlačnu ženicu, koja im se tog časa pridružila.
–– Ne ide to tako lako –– reče Čedomir, ne smijući ni da pogleda u tu izazovnu ženu, za kojom je žudio, a sada, već preblisku novostečenu znanicu.
–– Morala sam otići da razmijenim. Ali, opet ništa Na jedevite jade, eto, uspjela nekako –– upade žena, užasno lažući muža u oči.
–– Među nama govoreći, to liči na nju. Sposobna je ona, i zanosna, i lijepa.
–– Dosađujem i vama i vašoj dobroj ženi. Odoh –– reče Čedomir.
–– Jeste li zadovoljni s tim, što sam vam uradio?
–– Hvala, gospodine. Zadovoljan sam.
–– Ovo je moja kuća!. . . Svratite nekad da popijemo kafu!
Čedomir se osmjehnu u sebi, još ne vjerujući u sve. Činilo mu se pravim čudom ono što se dogodilo.
Misli:
„Eto, šta je gostoljubivost i srdačnost ljudska! Upoznao ga u radnoj prostoriji, uradio mu jeftino, razgovarao s njim, a što je najvažnije, njegova, Nadežda, kao iz fantazije, krhka princeza, iako, ga do jutros nije ni znala, s njom je dva puta došao do najvećeg zadovoljstva.“
–– Doviđenja. Dođite nam, opet! –– naivno je vikao, smijući se zamašno i iz dna duše, nenaviknut još na ženino nevjerstvo, majstor.
Čedomir se začudi, na pozivu.
–– Pa, gospodine. . . vjerovatno. . . Gledaću. . . Gdjegod ću doći –– užasno lijeno odgovorivši mu, cijelo vrijeme, kao slučajno, gledajući u njegovu predivnu ženu.

Sarajevo,
Dne 27. avgusta 2002.

 

<<< 1 deo erotske price

Saljite nam i vi price lako je i anonimno!

Add comment

Write a Reply or Comment

loading...

Related videos

10:52
Sex sa matorom koleginicom 21 Likes
9957 Views
25:07
Amaterski seks 26 Likes
10423 Views
01:41
Erotska prica sex ljubav i milan 121 Likes
8065 Views
27:40
SEX TROJKA -DRUGI DEO 83 Likes
1098 Views
06:15
Sex trojka sa crncima 30 Likes
23738 Views
06:46
Udovica Milojka 8 Likes
9196 Views
00:18
Porno amaterka 27 Likes
6661 Views
12:32
Sex sa sefom 12 Likes
6479 Views
06:20
Hoću da se jebem a ne da vodim ljubav 15 Likes
15462 Views
10:03
Brzo svršavanje 23 Likes
24458 Views
PRVA TROJKA 67 Likes
1441 Views
No thumbnail available
PRVA TROJKA-DRUGI DEO 77 Likes
379 Views
No thumbnail available
Moja Snajka i ja 24 Likes
4113 Views
09:42
Izjebana kupačica na moru 24 Likes
33449 Views
10:12
Teska odluka sa ili bez kondoma 17 Likes
9842 Views
23:41
Jebanje devojke na plazi 14 Likes
24217 Views
99:15
Strpljenje pred sex 1 Likes
1364 Views
07:00
Razvaljena mlada pička sex 19 Likes
18509 Views
97:21
Sex u vodi 22 Likes
16861 Views
06:00
Svi vole veliki kurac 30 Likes
14977 Views